Kapadokija Istorija i Kultura Turska

Posetite Kapadokiju-dragulj Turske!

Stručnjaci u oblasti turizma kažu da se Kapadokija izuzetno visoko kotira na listama najposećenijih turističkih destinacija u svetu i da to mesto ljubomorno čuva godinama unazad. Kapadokija se s pravom smatra draguljem Turske. Ona možda i prevazilazi nacionalne okvire prosto zato što je to oblast koja izgleda kao da nije sa ovog sveta. Pejzaži od vulkanskih stena izgledaju kao da su ih oblikovali vilenjaci. Na obroncima su pitoreskna sela, u stenama izrezane crkve, a lavirinti podzemnih gradova izgledaju kao sa seta nekog naučno-fantastičnog filma. Ovo je omiljeno mesto koje podjednako posećuju ljubitelji prirode i istorije. Svojevrsna atrakcija su i šareni vazdušni baloni koji preplavljuju njeno nebo.

Istorija Kapadokije

Kapadokija se najranije pominje u 6. veku pre nove ere u natpisima persijskih careva. Ime je grčkog porekla, a na persijskom jeziku ime ove zemlje glasi Katpatuka i označava zemlju lepih konja.

U drevnim vremenima, Kapadokiju su naseljavali različiti narodi, uključujući Hete, Persijance i Grke. Tokom Rimskog carstva, Kapadokija je postala provincija i bila je važan centar za hrišćanstvo. Apostol Pavle je posetio region na svojim misionarskim putovanjima, a mnogi rani hrišćani su potražili utočište u podzemnim gradovima u regionu da bi izbegli progon.

U Kapadokiji je rođeno nekoliko svetaca prema hrišćanskoj veri, ali najpoznatiji je svakako Sveti Đorđe. Poznat po čudima i velikim dobročinstvima, Đorđe se često predstavlja uz aždaju. Prema legendi, aždaja je pretila stanovništvu grada Atalije. Oni su morali da mu svake godine žrtvuju po jednu devojku. Sveti Đorđe je spasao selo tako što je pobedio aždaju.

U ranom srednjem veku, Kapadokija je postala deo Vizantijskog carstva i bila je centar monaštva. Mnoge crkve i manastiri su uklesani u meku vulkansku stenu, uključujući i čuveni Muzej na otvorenom Goreme. Vizantijski carevi su izgradili nekoliko tvrđava u regionu da bi se zaštitili od arapskih invazija. Sve do 1071. Kapadokija je bila deo Vizantije, a više od ukupno 3000 crkava koje se ovde nalaze svedoči o pravoslavnom karakteru njene prošlosti.

Tokom perioda Turaka Seldžuka u 11. i 12. veku, Kapadokija je postala važan centar islamske kulture i učenja. Seldžuci su izgradili nekoliko karavan-saraja, ili gostionica pored puta, za smeštaj putnika i trgovaca na Putu svile.

U otomanskom periodu, Kapadokija je i dalje bila važna regija, služeći kao centar trgovine. Osmanlije su takođe izgradile nekoliko džamija i drugih objekata u regionu.

Šta morate videti u Kapadokiji?

Kapadokija je poznata po svojim jedinstvenim geološkim formacijama, uključujući vilinske dimnjake, pećinske nastambe i podzemne gradove. Koliko god slika ovog područja videli ili pročitali tekstova koji ih opisuju, gotovo ništa vas ne može spremiti za susret sa ovim čudom prirode! Ove formacije su nastajale milionima godina vulkanskom aktivnošću i erozijom i one su različite od bilo čega drugog na svetu. Vilinski dimnjaci su proizvod rada vetra i vode, ali izgledaju kao da su delo neke sile koja je natprirodna! Oblik podseća na dimnjak sa kapom na vrhu. Bajkoviti dimnjaci nalaze se širom regiona, ali najbolji primeri mogu se videti u Pasabagu (Monaškoj dolini) i Nacionalnom parku Gereme.

Meka vulkanska stena Kapadokije bila je laka za urezivanje i mnogi ljudi su tokom istorije pravili svoje domove u pećinama. Neke od pećina su pretvorene u hotele, dok druge meštani i dalje koriste kao domove.

Rani hrišćani Kapadokije izgradili su mrežu podzemnih gradova da bi se zaštitili od progona. Ovi gradovi su bili uklesani u meku vulkansku stenu i mogli su da prime hiljade ljudi. Neki od najznačajnijih podzemnih gradova su Kajmakli i Derinkuju.

Doline Kapadokije su često uske i krivudave, a okružene su visokim stenovitim formacijama. Neke od najpoznatijih dolina su Dolina ruža, Dolina golubova i Dolina Ihlara. Posetite Dolinu Ihlara kako biste uživali u živopisnim pejzažima i drevnim kamenim crkvama i prošetali planinskim stazama. Dolina ruže je ime dobila po mineralnim stenama ružičaste boje koja će u svojim najlepšim nijansama zablistati   u izlazak i zalazak sunca. Dolina golubova je dom hiljadama golubova, koje su meštani nekada koristili za prenošenje poruka između sela.

Jedna od najpoznatijih kulturnih znamenitosti u Kapadokiji je Muzej na otvorenom Goreme, koji je zaštićen od UNESKO-a. Goreme je stenovito područje i nekadašnje naselje koje je imalo manastirski život između 4. i 13. veka posle naše ere. U ovom muzeju na otvorenom pogledajte ostatke nekadašnjih manastira, očuvane slike i freske i najbolje primere vizantijske umetnosti u Kapadokiji. Regija formira dolinu koja uključuje crkve, kapele, trpezarije i dnevne sobe u stenama. Ovde se po lepoti i složenosti freski izdvaja Mračna crkva.

Još jedna važna kulturna atrakcija u Kapadokiji je godišnji Festival balona, koji se održava u gradu Gereme. Festival svake godine privlači hiljade posetilaca koji dolaze da gledaju kako šareni baloni lebde nad jedinstvenim pejzažom Kapadokije. Sudeći po popularnosti slika ovih balona na društvenoj mreži  instagram, ovo je jedna od najfotogeničnijih  destinacija na svetu.

Kako se Kapadokija smatra zemljom lepih konja, smatra se da je vaša poseta ovom regionu nepotpuna bez jahanja ili druženja sa konjima.

Kultura Kapadokije je mešavina turskih, grčkih, jermenskih i rimskih uticaja. Region ima bogatu tradiciju izrade grnčarije, ćilimarstva i vezenja. Na lokalnu kuhinju takođe utiču različite kulture koje su živele u regionu tokom vekova.

Posetite mali grad Avanos koji  je poznat po tradiciji izrade grnčarije. Nađite svoj hedonistički kutak u restoranu Dibek koji se nalazi u zgradi staroj 475 godina! Ovaj restoran ćete naći u gradu Gereme i ovde možete napraviti pauzu od obilazaka uz nadaleko poznati kebab.