Atina šta videti -

Atina, danas glavni grad Grčke, a nekada srce antičke civilizacije, jedan od najmoćnijih gradova-polisa, odakle je sve i krenulo.

Zlatno doba Atine je doba  kada je vladao jedan od najpoznatijih i najcenjenijih vladara koje je Grčka iznedrila. To je bio Perikle i period najvećeg uspeha i slave je period 5.veka p.n.e. kada je on vladao. O tome i dan danas svedoči sjaj Akropolisa, koji se gradi zahvaljujući njemu i u našem vremenu opstaje i govori o jednoj fascinantnoj kolevci civilizacije.

Poseta Atini je kao da se vraćate u prošlost, divna lekcija istorije koja je odlična za sve uzraste i sigurno vam neće biti dosadno.

Biti u Atini a ne posetiti Akropolj je kao da niste ni posetili glavni grad. Odakle god da pogledate ne možete a da ne vidite biser Atine, koji se uzdiže u visine na platou, gde je najpoznatiji spomenik Partenon. Svaki drevni spomenik ovde slavi ime boginje Atene, koja je i zaštitnik grada. Gradu je podarila jedno bogatstvo- drvo masline i tako su i bogovi i ljudi odlučili u njenu korist naspram Posejdona, koji gubi bitku za grad. Izraz "akropolj" se odnosi na utvrđeni grad  na brdu, takozvani gornji grad. Na i oko ovog brda nalazi se nekoliko veoma važnih lokacija. Partenon je svakako najpoznatiji, ali tu su i Hram Atine Nike, Erehtejon, Odeon  i Dionisovo pozorište i stara maslina, koja po verovanju je baš ta iz mitološke priče.

Ovo je drevna, kultna Grčka, mesto gde su filozofi dovodili u pitanje univerzum, gde je  rođena  demokratija i sloboda govora, a hramovi su građeni u čast bogova. Kada ste već tu, celu priču upotpunite posetom Akropoljskom  muzeju, sa bogatom  zaostavštinom onoga što je pronađeno na Akropolju.

Putevima dalje drevne civilazicije u blizini Akropolja doći ćete do Antičke Agore. Tu je nekad bio centar sveta za Atinjane, tu su se okupljali filozofi, govornici, običan plebs i vladajuća aristokratija, tu se i trgovalo, razmenjivala se dobra i misli, ideje. Danas je to jako bitno arheološko nalazište sa drevnim ruševinama i savršeno dobro očuvanim Hefestionom- Hefestovim hramom i Atalovom Stoom- antičkom pretečom tržnih centara. Hefestov hram je jedan od najbolje očuvanih grčkih hramova na celoj teritoriji Grčke. Izgrađen je u 5. veku pre nove ere u čast boga Hefesta, boga zaštitnika vatre, obrade metala i zanatstva.

U blizini i agore i Akropolja nalazi se još jedan antički centar vredan posete; u pitanju je rimska agora.  Na samoj ulaznoj kapiji jedva vidljiv natpis nam govori da su graditelji bili niko drugi do Julije Cezar i njegov naslednik Oktavijan Avgust. Čuveni Hadrijan, elenofil, je graditeljski takođe dao doprinosa, a ono što se jedinstveno izdvaja na tom arhelološkom nalazištu je Kula Vetrova- prva meteorološka stanica u svetu, sa svojim vetrokazom, klepsidrom i sunčanim satom.

Hadrijanove doprinose graditeljstvu Atine takođe možete videti prilikom posete antičkih lokaliteta. Veoma je voleo i grčku umetnost i kulturu, tako da će i izgraditi i biblioteku u Atini, koja je tada bila u okviru njegovog Rimskog carstva. U to vreme je bila jedna od najbogatijih riznica pisane reči. Hadrijanovi tragovi su i kod hrama Zevsa Olimpijskog, gde je jasno obeležena granica između njegovog grada i Tezejovog i taj natpis je očuvan. Sa izgradnjom hrama se počinje još u 6.veku p.n.e u čast vrhovnog boga Zevsa i plan je bio da bude najveći hram u čitavom antičkom svetu. Danas stoji samo 15 stubova koji su opstali kroz vreme, a nekad ih je bilo preko 100 i nadmašivali su visinu od 17 metara. Bez obzira na to, njegova veličanstvenost i grandioznost je i dalje vidljiva i prepoznatljiva.

Nedaleko od hrama, za sve ljubitelje sporta pa i za one koji to nisu, jedno ,,svetilište’’ i to olimpijskim igrama. Nemojte pomisliti onih drevnih, jer ipak je to kilometrima udaljenije u istoimenoj Olimpiji, na Peloponezu. U Atini se nalazi stadion koji je nekada bio domaćin Panatenejskih igara, u čast boginje Atene, a kada je obnovljen 1896. godine, ovde su održane prve moderne Olimpijske igre. Poznat je još i kao Kalimarmaro, što bi u prevodu značilo da je napravljen od dobrog  mermera i kao takav je jedinstven u svetu, jer gde još postoji stadion od mermera?

Atina ima mnogo muzeja, ali Nacionalni arheološki muzej ima jednu od najvećih i najsveobuhvatnijih kolekcija u celoj Grčkoj. Ako želite da posetite jedan arheološki muzej, najbolje je da izaberete onda baš ovaj. Ovde ćete naći bogatu  kolekciju grčke umetnosti i poznate i retke antikvitete. Na primer, ovde ćete naći mehanizam Antikitere i masku velikog vladara Mikene, Agamemnona.

Kako biste osetili duh Grčke nezaobilazno mesto u samom centru grada je Plaka četvrt. Grci će reći da ko nije igrao sirtaki, jeo suvlaki, pio krasaki i sve to na Plaki, kao da nije bio u Atini. Ovo je jedan od najlepših kvartova u Atini, živopisan, sa divnom atmosferom, velikim brojem taverni koje imaju sve poznate grčke specijalitete. Tu je i veliki broj suvenirnica, a za veći šoping odmah nadomak Plake je i Ermou ulica, koja vas vodi sve do trga Sintagma i simbola Atine i cele grčke nacije- Evzona. Evzoni su ponos i dika grčke vojske. Njihovu smenu straže ispred Parlamenta, karakterističan ples, možete videti svakog dana na pun sat, a nedeljom i važnim danima i praznicima imaju svoju svečanu odoru, koja se ručno pravi i do čak 3 meseca, a njima  treba nekih pola sata da je obuku. Svaki odevni komad ima svoju simboliku i sve datira iz perioda 19.veka kada su Grci poveli veliki rat protiv Turaka i borili se za svoju slobodu. Evzoni, nekad prvi u bojnim redovima, danas elitna garda, su mladi momci u vojnom roku koji se biraju po određenim parametrima, između ostalog moraju da budu visoki, fizički i mentalno jaki i štaviše moraju i da liče jedni na druge. Njih ne možete i ne smete propustiti tokom   svog boravka u  Atini i tako ćete se i sami uveriti da li zaista su svi kao da su u ,,krvnom evzonskom srodstvu’’.

Svi smo mi ljubitelji lepih pogleda koji hrane i oči i dušu. Atina ima takav svoj deo, gde ćete je videti celu iz ptičije perspektive i gde pogled seže čak i do Pireja. Za tako nešto idite na brdo Likavitos, najviše brdo u gradu, sa svojih 277 m nadmorske visine. Tu su i restorani za osveženje ili kafu sa pogledom, a na samom vrhu je crkvica koja je posvećena Svetom  Đorđu. Napravićete lepe fotografije, a naročito tokom zalaska sunca ova lokacija je fenomenalna. Na manjoj nadmorskoj visini od 147 m je još jedno poznato atinsko brdo- Filopapos, iliti brdo muza. Ovde ćete imati prelep pogled na Akropolj, a naći ćete i spomenik Filopapu Filopaposu i Sokratov zatvor. Kažu da je Sokrat ovde bio zatvoren pre nego što je osuđen na smrt. Za prelepe panorame Atine možete posetiti i neki od mnogih rooftopova i začiniti sebi piće dodatno sa pogledom na Akropolj i antičke lokalitete.

Atina ima za svakog ponešto, te tako je i na listi stvari šta treba videti i kraj Psiri, gde se nekad krišom svirao buzuki, a danas je omiljeno mesto lokalaca za provod ili jutarnji frape. Anafiotika, podno Akropolja je pravi duh one plavo-bele Grčke, za koju vezujemo neka ostrva, a Monastiraki je sam centar;  njega ćete obilaziti više puta, ali tu odmah svratite i na metro stanicu, ne zato jer ćete  koristiti metro već da vidite još jedno arheološko nalazište, spoj lepog i korisnog.

Atina je grad sa najslavnijom  istorijom  na svetu, grad obožavan od bogova i ljudi, magični grad. Ako razmišljate o putovanju  u Grčku, glavna prestonica je više nego dobar izbor, priuštite sebi putovanje kroz drevna vremena.