Putovanje Emilija Romanja

Kada vam neko spomene ime regije Emilija Romanja, možda na prvi mah i nemate neke asocijacije, ali zapravo ima ih i previše, jer ova italijanska regija ima čime da se pohvali i treba je posetiti i staviti na spisak italijanskih predstavnika koje treba u životu videti.

Stacionar na našem putovanju kroz Emilia Romanju na par noći je u Riminiju, poznatom gradu na obali Jadranskog mora. Rimini nije samo poznato letovalište, sa 15 km dugačkom plažom, nego je bitan i industrijski grad koji se nalazi u Padovanskoj niziji i veoma bitan istorijski grad, koji ima svoju zaostavštinu još iz perioda Rimljana. Tu su Tiberijev most, Avgustov slavoluk i ostaci amfiteatra, koji su izgradili Rimljani i koji posle 2000 godina i dalje svedoče o važnosti koje je tad imao grad jer je bio na raskršću puteva ka i iz večnog grada. Cezar je ovde na forumu držao govor svojim legijama i legenda kaže da je baš ovde izgovorena čuvena krilatica: ,, Kocka je bačena’’. U srednjevekovnom  periodu grad će u renesansnom stilu izgraditi vladajuća porodica Malatesta, te tako izgrađuju hram, koji je trebao da bude njihov mauzolej i gde svoj lični pečat ostavlja niko drugi do velikog Leon Batiste Albertija. Malatesta porodica izgrađuje i svoj velelepni zamak, koji danas služi kao izložbeni prostor, ali je i dalje isto impozantan kao i u vreme gradnje. Da li znate po čemu je još Rimini poznat? Ljubitelji filma verovatno i znaju da je ovde rođen i sahranjen Felini, italijanski reditelj i scenarista. Te tako je grad nazvao više od 20 ulica po njegovim filmovima, a ako ste i vi njegov obožavalac, onda je i muzej posvećen stvaralaštvu ovog reditelja nešto što treba da obiđete u Riminiju, ili jednostavno pređite preko Tiberijevog mosta i vidite murale u San Đuliano naselju, njemu i njegovim filmovima u slavu.

Koji su to predstavnici Emilija Romanje koje treba videti i posetiti? Deo pažnje treba posvetiti Ferari, gradu koji slavi ime porodice d’Este, koja će grad izgraditi i zahvaljujući kojoj će Ferara biti važan renesansni centar i muzička prestonica, ka kojoj će hrliti čitava Evropa. Predstavnici porodice d’Este će biti velike mecene, zahvaljujući kojima će tu stvarati poznati italijanski književnici kao što su Torkvato Taso i Ludoviko Ariosto. Prva dama renesanse je isto bila član porodice, Izabela d’Este koja je imala humanističko obrazovanje i koja je postavljale standarde u tadašnjoj modi, a bliska je bila i sa čuvenom Lukrecijom Bordžijom, koju u Feraru dovodi njen treći brak. Jedna od najvećih znamenitosti je zamak porodice u samom istorijskom centru grada, te tako ga možete posetiti i videti privatne odaje nekadašnjih gospodara Ferare. Odmah do zamka je i statua Savanorale, monaha iz ovog grada, koji je napravio versku revoluciju u tadašnjem svetu koji se odmakao od duhovnog i zagrizao više u obožavanje materijalnog i taštih stvari. Odmah nadomak katedrale je gradska kuća odakle se vladalo gradom, te ćete tako videti tu i grbove koji vas podsećaju da Ferara ima jednu viševekovnu tradicju organizovanja trka- Palio; ali ne, to nije onaj isti koji ima Siena, štaviše apsolutno su drugačiji. Samo četiri grada u Italiji ima očuvane zidine koje opkružuju gradsko jezgro, a Ferara je jedan od njih! Na svakom ćošku možete otkriti neku palatu, a najpoznatija sa svojom čudnovatom fasadom je Palazzo Diamanti, koja kako i samo ime kaže kao da je od dijamanata napravljana-takva je bila arhitektonska zamisao. Velika imena se vezuju za Feraru, između ostalog i gorenavedenih su i Kopernik i Paracelzus koji se vezuju za ferarski univerzitet osnovan u 14.veku. A gde je najstariji univerzitet? Nije u Ferari, ali i dalje je u Emilija u Romanji i to u njenom glavnom gradu- Bolonji!

Bolonja je dom najstarijeg univerziteta na svetu, Univerziteta u Bolonji, koji je osnovan 1088., i zbog toga je i dan danas studentski grad, koji je konstantno živ. Njena Piazza Maggiore je prostrani trg oivičen lučnim kolonadama, kafićima i srednjovekovnim i renesansnim strukturama kao što su Gradska većnica, Neptunova fontana i bazilika San Petronio. Među mnogim srednjovekovnim kulama koje su ostale u gradu, najpoznatije su dve kule, Asineli i Garisenda. Popnite se na sam vrh Azinelija i bićete nagrađeni prelepom panoramom grada i tada shvatate zašto je zovu crvenom. Još jedan od tih epiteta je i učena, to nam je već jasno zašto joj je to jedan od nadimaka, a znate li kako je još nazivaju? Zovu je i debelom. Čim sednete u neki od restorana i to će vam postati jasnije. Bolonja je cenatr gurmanskih specijaliteta i svi znamo za bolonjeze sos, čije ime govori odakle potiče, ali pazite ovde je poznat kao ragu! Kvadrilatero je četvrt veoma uskih ulica sa prodavnicama, restoranima i starim tezgama sa hranom koji su tipični za ovaj deo Italije. Zanimljivo je da je četvrt takva kakva je bila tokom srednjovekovnog vremenskog okvira. Stomaci će biti puni, oči zadovoljene, hedonizam u svom punom sjaju, a za ljubitelje umetnosti je toliko muzeja, možete čak i zaviriti u stare učionice univerziteta. Šetajte samo pod njenim kolonadama i prolazima koji su kilometrima dugački, jer to je nešto što je svojstveno Bolonji i nema baš svaki grad. Potom se na kraju iznenadite jer možda niste znali da i Bolonja ima svoje kanale kao Venecija, te tako pronađite u njenim uličicama i prozor koji vam pruža  šarmantan i šaren pogled na kanal Reno.

Vizantija u Italiji? Možda zvuči čudno, ali to je Ravena! Grad vizantijskih mozaika, ranohrišćanske umetnosti i grad Danteovog počinka. Bila je centar za vreme Ostrogota, bila je centar Zapadnog rimskog carstva, Justinijan ju je uočio kao grad velike važnosti, a time se i danas diči! Mnogobrojne su i znamenitosti koje su zaštićene od strane Uneska: Gala Placida, mauzolej sa zadivljujućim ukrasima i remek-delima, bazilika San Vitale sa svojim prelepim mozaicima, najpoznatijim u celoj Evropi, potom i kupola opet sa zadivljujućim mozacima u Battisterio Neoniano- neonijanskoj krstionici. Nikako ne treba propustiti ni unutrašnjost bazilike S. Apollinare Nuovo. Sagradio je ostrogotski kralj Teodorik Veliki u prvoj polovini 6. veka. Ako poželite da vidite još nešto od ovog velikog vladara, onda je u sred velikog zelenog prostranstva tu nešto za vas u gradu. To je njegov mauzolej, izgrađen od istarskog kamena, a sam oblik i veličina Teodorikovog mauzoleja treba da podseća narod koliko je veliki i značajan bio ovaj vladar. Za sam kraj poseti Raveni odvojite vreme da odete do zone tišine gde večno spava ,,somma poeta’’ Dante Aligijeri, jedan od najvažnijih italijanskih, a i svetskih književnika koji je napisao čuveno delo ,,Božanstvenu komediju’’. Bazilika San Frančesko pored Danteove grobnice je mesto gde je njegova sahrana održana 1321. On nije bio iz Ravene, njegovo poreklo je iz Toskane i Firence, međutim biva prognan iz svog rodnog grada iz političkih razloga i nikada se nije vratio za života tamo, iako je govorio da ne želi da živi bez svog Duoma pred očima. Firenca je u više navrata želela da vrati posthumno Dantea, ali i posle toliko vekova Ravena to ne podržava i pitanje je da li će se ,,somma poeta’’ ikada vratiti u svoj rodni grad. Možda vas upravo priča o njemu inspiriše da pročitate Pakao, Čistilište ili Raj i vidite koga sve tu Dante smešta u svojoj ,,Komediji’’.

Kao šlag na tortu kada ste već u ovoj regiji, obezbedite sebi pečat u pasošu jedne od najmanjih država u svetu. Dovoljno je reći San Marino, pa se već na sam pomen probudi zaintrigiranost. San Marino je pored toga što je jedna od najmanjih i jedna od najstarijih republika. Simbol države su tri srednjovekovna tornja, koji se nalaze i na grbu, a to su: Guaita, Cesta Montale. Prva dva možete posetiti. Ispred gradske kuće koja pleni svojom arhitekturom je i smena straže, koja ne bi trebalo da se propusti. Streljaštvo je ponos i dika San Marina, te tako treba otići i do Cava dei Balestrieri. Sv. Marin, koji je bio pribegao iz Dalmacije je taj koji će osnovati republiku i okupiti hrišćane oko sebe, te tako na spisku znamenitosti San Marina se nalazi i njegova katedrala. Sama šetnja kroz autentične srednjovekovne kaldrmisane ulice je poseban doživljaj. Prilika za iće i piće je na svakom ćošku, a isto toliko prilika je i za posete nekom od mnogo čudnovatih muzeja u gradu kao što je npr. Muzej radoznalosti. Ovde ipak izbegnite da žitelje zovete Italijanima, a ono što će vam sigurno reći da ne treba da izbegnete, jeste i šoping, po veoma pristupačnim cenama.

Otkrili smo vam neke skrivene dragulje Emilija Romanje i deo njenog bogatstva, zar ne mislite da je pravo vreme da to učinite lično i uverite se u njenu lepotu i privlačnost?